Ravna gora predstavlja visoravan izdignutu u odnosu na okolinu. Opsti nagib zaravni Valjevskih planina prema severu (niz sliv Kolubare), a zatim i ka dnu Nakucanske presedline (izmedju planina) pokazuje da je izgradjivanje juznog dela kolubarskog reljefa vrseno sukobljavanjem dva suprotna procesa: erozionog, koji je tezio da uravni taj deo dinarskog terena i tektonskog, kojim su izdizani pojedini delovi izgradjenih povrsi. Prema istoku se Ravna gora vezuje za ogranke Suvobora. Najvisi nivo u ovoj oblasti grade zaobljena temena nekoliko visova na juznom obodu sliva Paleznicke reke, koji su priblizne visine: Lom (716 m), Igriste (730 m), Damjanov kamen (725 m), Vezinac (760 m), kao i Suvobor (864 m), Siljak (845 m), Grukovica (855 m) i Rajac (848 m). Oni se neznatno dizu iznad zaravni i presedlina od oko 800 m, te predstavljaju jako denivelisane ostatke povrsi od 850-920 m. Zaravan na oko 800 m izrazena je bolje severno od Suvobora. na se nastavlja u prostranu zaravan Dobro polje-Panjevi [...]